face  in  twit  youtube  google

logo dobrog domacina

konjarstvo

Konjarstvo

Konjarstvo je na Starom Tamišu oživljeno dolaskom Almexa. Iako je ova ergela otvorena sredinom pedesetih godina prošlog veka, od kraja sedamdesetih nije funkcionisala jer su tada svi konji prodati. Od 2009. godine konjarstvo se ponovo razvija a novi vlasnik imanja, kompanija Almex, kompletno je renovirao ergelu i prostor oko nje. Danas ergela ima oko 30 rasnih lipicanera, poreklom iz Lipika, Đakova i Karađorđeva. 

Obuka i svakodnevni treninzi

Na ergeli „Tamiš“ konji se obučavaju za vožnju u zapregi, između čunjeva (dvopreg). Obuka lipicanera za takmičenje počinje od njegove 3. godine, navikavanjem na oglav i londžu. Za prilagođavanje opremi i savladavanje prvog koraka obuke potrebno je oko 6 meseci. Sledeća faza treninga mladog grla je navikavanje na zapregu, u paru sa starijim konjem. Lipicaneri za takmičenja sazrevaju sa 5 godina i tek tada mogu da se očekuju ozbiljniji rezultati.

Na takmičenju se ocenjuje brzina prolaska kroz poligon a negativni bodovi se dobijaju za rušenje čunjeva i nepravilan ulazak u kapije. Ocenjuju se i izgled i oprema na konjima, akcija nogu konja, uniforme vozača i suvozača kao i celokupan utisak.

 

Lipicaneri sa ergele na Starom Tamišu učestvuju na velikim takmičarskim revijama u Srbiji i imaju preko 50 značajnih trofeja. Ergela „Tamiš“ je i domaćin Međunarodne trke paradnih konja i fijakera, sa najvećim brojem takmičara u Srbiji do danas.

Ishrana i nega konja

Ishrana konja se zasniva na hrani domaćeg porekla, koja se proizvodi na Starom Tamišu ili Almex-u. Hrane se svežom travom u ispaši, lucerkom, senom i smešom žitarica u koncentrovanoj (samlevenoj) varijanti. Pol i starost konja određuje njegov "dnevni raspored". Kobile mame i ždrebad su po ceo dan na ispustu, u ispaši. Po četiri konja su svakodnevno u treningu, dok su ostali u priplodu. Oplodnja se na ergeli obavlja prirodnim putem.

Ergela je otvorena i za posetioce. Svakodnevno se organizuju vožnje fijakerom, deca dolaze da vide konje, učitelji dovode učenike a za hrabrije mlade posetioce organizujemo i malu školu jahanja.

Konje uzgajamo uz mnog pažnje i ljubavi, na raspolaganju im je veliki otvoreni prostor tako da mogu da uživaju u punoj slobodi. Nova, komforna štala štiti konje od loših vremenskih uslova, a organizovana zdravstvena zaštita obezbeđuje da uvek budu u najboljoj formi.

Na farmi je, po narudžbini, moguće kupiti ždrebad lipicanera.

Glavne odlike rase lipicaner

Lipicaner je pripadnik svetski poznate rase, uzgojene u Sloveniji. Ova rasa konja je nastala 1580. godine u Lipici na slovenskom kraškom području, u tadašnjoj Habsburškoj monarhiji.

Visina grebena kod lipicanera iznosi 154 cm, a prosečna težina oko 500 kg. Ima lepu glavu i visoko nasađen vrat. Leđa su duga i malo ulegla, sapi su ovalne, duge i mišićave, noge su čvrste, pravilne, a kopita su mala. Rep i griva imaju finu i bogatu dlaku. Atleske je građe. Po temperamentu je poslušan, povodljiv i veoma lako uči. Hod je veoma lep, sa visokom akcijom nogu.

Veoma dobre opšte osobine i naglašena lepota odredili su njegovu upotrebu, pa se najviše koristi za visoke škole jahanja i dresure, vuču kočija u svečanim trenucima ali i kao radni konj.

Lipicaneri se rađaju sa tamnom dlakom i gube je od šeste do osme godine zbog mutacije hromozoma. Ova mutacija izaziva mnogo bržu proizvodnju melanina, pa se zaliha ovog pigmenta brzo potroši, a lipicaneri postanu beli.